Новим људима
Новим људима
Потамниће сунве, пуно себичности, -
Та маћеха оних силних милиона,
Што неће да чују песме са Амвона
Што се хоре пуне лажне побожности. . .
Срушиће се двори и труле зидине
Покриваће оне, што у томе маху,
Кујућ за нас оков, мирно пироваху
Док ми гладовасмо као какве псине!
И тада ће Сунце Слободе и сјаја
Угледати од нас, нових људи, свако,
И певаће онај, што је дотле плако. -
Јер на земљи неће бити више ваја,
И чуће нас тада сви тирани крути
Што никако дотле не хтеше нас чути!
|