Широка је коприва,
Три је поља покрила.
'Едног нугла не могла.
У нуглу је Тодора,
К њој долази војвода. 5
— Ој Бога ти, Тодора,
Бил’ми пошла за брата?
— Синоћ сам га виђела,
Гони коње на воду,
Нарамљује на ногу; 10
Опанци му клапају,
Чарапе му спадају,
Обојци му ламају.
Тужан је, ружан је,
Не могу га, не ћу га, 15
Није ми га драго!
