Пофали се жути лемун крај мора:
„Данас нема ништа љепше од мене.“
То зачула жута дуња, наранча:
„Мала фала, жути лемун крај мора!
„Данас нема ништа љепше од мене.“ 5
То зачула зеленика јабука:
„Мала фала, жута дуњо, наранчо "
„Данас нема ништа љепше од мене.“
То зачула некошена ливада:
„Мала фала, зеленико јабуко! 10
„Данас нема ништа љепше од мене.“
То зачула непрошена ђевојка:
„Мала фала, некошена ливадо!
„Данас нема ништа љепше од мене.“
То зачуо младијунак нежењен, 15
Па овако смијући се говори:
„Мала Фала, све поредом љепоте!
„Лимуна ћу испијати,
„А наранчу мирисати,
„А јабуку изгрискати, 20
„А ливаду покосити,
„А ђевојку обљубити.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 237.