Мару просе за бугарска бана,
Мару просе, Мара се поноси;
Не ће Мара за бугарска бана,
Мара не ће, а мајка је даје,
Пак је мајка Мари беседила: 5
„Пођи, Маро, за бугарска бана,
„Да с' назовеш баница госпођа;
„Лепо нас је бане даривао:
„Твоме баби коња оседлана,
„Тетки Јели чоју некројену, 10
„Твоме брацу калпак и челенку,
„А меника бурму позлаћену."
Кад је Мара речи разабрала,
Љуто куне мајку и бабајка:
„Врат сломио баба са коњица! 15
„Тетка Јела чоју повранила
„За Максимом за братом рођеним!
„Теби мајко, бурма потавнила
„На десници у црној земљици!
„А мог браца јадна клети не ћу, 20
„Здрав ми, брате, калпак издерао
„У тавници, у бугарској руци!
„А ја не ћу за бугарска бана."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 565-566.
