Не узима се сестра
Откако је Пожега постала,
У њој није сирота остала,
Долим једна сиротица Мара;
Мајка јој се у Лимбер удала,
Одвела је Стипу и Ивана. 5
Кад је Иво женидбе дораст'о,
Њему мајка тражи дјевојака;
Нађе њему сиротицу Мару.
Кад су они на вјенчање пошли,
Ваздан и' је киша препадала; 10
Кад су они у ложницу легли,
Громови и' сву ноћ препуцали.
Пита Иво своје миле Маре:
„Откуда л' си, чијега л' си рода?“
— „Ја сам рода из Пожеге града, 15
Мајка ми се у Лимбер удала,
Одвела је Стипу и Ивана.“
Ал' говори прелијепи Иво:
„Ако сам ти кад јабуку дао,
Братац сеји од милоште даје; 20
Ако сам те када пољубио,
Братац сеју од милоште љуби.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg