Извирала водица,
Питала је горица:
„Што је тебе, водице?“
„Не питај ме, горице!
„Овуд драги проходи, 5
„Своју драгу проводи,
„Над водом је наводи,
„Да је баци у воду,
„Драга му се мољаше:
„„Немој, драги, за Бога! 10
„„Немам никог од рода
„„Него тебе и Бога,
„„Неубиј ме, но љуби.“
„Драгоме се ражали,
„Узе драго за руку 15
„Одведе је у дворе,
„Грлише се, љубише,
„Док заједно умрјеше.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 249-250.
