Не плашим се
Ја сам Србин, челик љути –
Не плашим се туђе силе,
Српкињу сам мајку сне'о;
Српска крв ми ври кроз жиле.
Па нек душман у свом бјесу
Пери, сипље стр'јеле своје;
Не плашим се, јуначко је
У прсима срце моје!
Завјештај ми прађедова
Окријепи моћ и снагу,
Да се борим, да с' опирем,
Домовину бранит' драгу.
Налаже ми дужност света,
Да не клонем духом, снагом;
Но да гинем за слободу
Тим најљепшим српским благом.
Па сад да се кога плашим,
Бих ли с'мого Срб већ знати?
Не дај Боже! би ме тада
Проклињала српска мати.
Вјеран дакле роду бићу,
И за њ'крв моју лити;
Ал' никада до вијека
Страх ме неће с тога бити.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
У Бару (Црна Гора) 1895., Мило Јововић, „Голуб“, број 13. и 14., у Сомбору, за 1. и 15. јули 1895., стр. 211.