Не питај
| Не питај... Писац: Владимир Васић |
Не питај...
1
Не нитај што те љубим, —
Без греха морам мрети,
А уста твоја, душо,
Пехар су мени свети,
А тај ми пехар веру
И златне крепи снове,
И све што срце спасом
И небом својим зове.
Не питај... јер кад из тог
Пехара не бих пио,
Без вере и без наде,
Тежак бих грешник био.
2
Оковах срце пусто
У оков тешког ланца,
А тај је ланац сковат
Од твојих пољубаца.
Па што је срцу теже
И што га јаче боли,
То све те већма љуби,
То све те већма воли.
А када дође доба
Да умор срце свлада,
Пустићу нека бира...
Где хоће нека пада.
А знаш ли где ће пасти?...
Та на те твоје груди, —
Па да их опет грли,
Па да их опет љуби.
А ти се немој љутит,
Мој цвете узабрати,
Јер тај ће умор мени
Пољупци твоји дати.
3
Како ћу љубит' слике
Од светих иконица,
Кад сву ми светост стиже
Лепота твога лица?
Како ћу читат' речи
Из светих молитава,
Та сва ми вера лежи
У та два ока плава!
У Ерфурту 1864.
Напомена[уреди]
Објављено у књизи Песме, стр. 65-67.
Извори[уреди]
- Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 72-74.
|