Шеће Марко од града до града,
Тражи Марко од јаблана ’лада.
Нађе Марко два млада јаблана,
И под њима удовицу младу,
На крилу јој лијепа ђевојка. 5
Љуби Марко удовицу младу.
Љуто куне лијепа ђевојка:
„Бог т’ убио, јуначина Марко,
„Што не љубиш лијепе ђевојке?“
Говорио јуначина Марко: 10
„Не будали, лијепа ђевојка,
„Боље злато напола дерато,
„Него сребро, изнова ковато."