Не бој ми се
| Не бој ми се... Писац: Јован Грчић Миленко |
Не бој ми се...
Не бој ми се, злато моје!
Туде нико сада није,
До славујак онај мали
Што умилно песму вије.
Гле, како је весео, душо!
Чуј, весело како поје!
Опеваће плет песама,
Гледајући лице твоје.
Не бој ми се, крине бели,
Моје лепо љиљан-цвеће;
Та славујак нашу тајну
Ником, ником открит' неће.
Ви'ш да су га већ занеле
Твоје лепе очи црне —
Смета ли ти? — севни оком,
Сад ће с гране да посрне!
Остаћемо тада сами
До зориног белог дана;
Та и ко би с' пре растао
Од твојијех мед-усана!
Напомене
[уреди]- Ова песма је објављена у: Даница, 1863, стр. 557.
Извори
[уреди]- Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, страна 3, Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.
|