Неранџе. VIII. Док је срце било моје

Неранџе - VIII. Док је срце било моје Писац: Милорад Поповић Шапчанин

---

НЕРАНЏЕ
VIII

Док је срце било моје,
Имао сам жеља много,
Баш и ако ни једнојзи
Уговети нисам мог’о.

Ал’ од како теби дадох
Све на свету што је моје,
У сред срца ватренога
Метнуо сам очи твоје.

Што се плаве као небо,
Кад са њега облак сиђе,
Што су тихе као вече
Кад нас дође да обиђе.

Те у моји груди сада
Празних жеља нема више,
Јер се пусте разбегоше
Осим једне што мирише.

А та једна тебе тражи,
Покрај тебе жели сјати,
И тек онда увенуће
Кад те станем љубом звати.

---

Напомене

• Ова песма је први пут објављена у часопису Вила, 1865 бр. 46.

Извори

• Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 93-94. Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.