Неранџе. III. Што ј' у моме бујном срцу

Неранџе - III. Што ј' у моме бујном срцу Писац: Милорад Поповић Шапчанин

* * *

НЕРАНЏЕ
III

Што ј’ у моме бујиом срцу
Било ватре, било жара,
Све је данас погашено,
Срце ми је без искара.

Хај, те твоје мирне очи
Охладише младост моју,
И сад, ето, дане трајем
У љубави, у покоју.

У љубави, којој једна
Ти живота можеш дати,
Та да ме се такнеш - моро’ б’
У огањ се распрштати.

Не чуди се; та срце ми
Напуњено жеља много,
Па на грудма твојим ја га
Уставити не бих мог’о.

Ал’ ти мене мирно гледаш,
Не даш ничем да се надам,
Па ја, душо, болујући,
Морам срце да савладам.

Ал’ ја бих га радо дао
За ту твоју сенку бледу,
Јер целцату вечност видим
У једноме твом погледу.

---

Напомене

• Ова песма је први пут објављена у часопису Вила, 1865 бр. 39. Жубори и вихори стр. 117: Из млађих песама

Извори

• Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 88-89. Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.