Ђурђу мила у селу дјевојка,
Ђурђу мила а роду немила;
Ђурађ проси роду на срамоту
И својему оцу и матери,
Ђурађ проси а род се поноси. 5
Кад је Ђурађ довео дјевојку,
Разбоље се Ђурђева дјевојка.
Заискала воле од свекрве:
„Дај ми воде, свекрвице моја,
Дај ми воде, умријех од жеђе.“ 10
— „Умри мила, не бу'ш воде пила."
Заискала воде од заове,
„Дај ми воде, заовице моја,
Дај ми воде, умријех од жеђе.
— Умри мила, не бу'ш воде пила." 15
Заискала воде од дјевера:
„Дај ми воде, мој мили дјевере,
Дај ми воде, умријех од жеђе.“
— „Умри мила, не бу'ш воде пила.“ —
И умрије, жалосна јој мајка! 20
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 220.
