Мал ми је вртек ограјен[1],
Пун ми је рожиц’ насајен[2];
По њем се шеће девојка.
За њом се роже[3] гиблеју.
— Кај се ви, роже, гиблете 5
Немам вас кому тргати;
Отец и мати престари.
Братец и сестра премлади,
А мој је драги предал’ко:
Прек јене[4] горе високе. 10
Ву ној[5] ми гори злати стол,
За њим ми седи драги мој,
За вратом има рубчек[6] мој,
Али, он је итак[7] драги мој!