Немањин силазак са престола

Пошто се испуни њему 37 лета владања његова, Владика премилостиви не презре мољења његова, којим је из дубине срца уздисао, но као штедар и трудопримљив, и наградитељ би свима који хоће да се спасу. Јер, како је дошло време, ова увиђавни муж сву овога света славу и част ни за шта не сматраше, и красоте живота овога као дим му се чињаху. Христова пак љубав расташе у њему и распаљиваше срце његово, као храм опремљен њему и сасуд пречист духу његову Светоме, неки дар у ум његов приложио је Христос и поучио га је.

И тако послав, сакупи благородну своју децу и све изабране своје бољаре, мале и велике. И сакупив их к себи, поче им говорити учећи: „Чеда моја, узљубљена и васпитана мноме, ово знано би свима вама, ако Бог својим промишљењем постави мене да владам над вама, и какву у почетку нађох упропашћену земљу нашу и помоћу божјом и пресвете владичице наше Богородице колико сам моћи имао, не олених се, нити покоја себи дадох, докле све не поправих. И Бог ми поможе, додадох вам и у дужину и у ширину, све што свима знано би. Све вас, као и своју децу, васпитах, досад, и научих вас како да се држите правоверне вере. Многи иноплеменици усташе на ме и салетеше ме као пчеле саће, али именом Господњим противљах им се и одолех им. Тако и ви, чеда моја узљубљена, не заборављајте учење својега правовернога закона, мноме установљеног. Јер, ово држећи имаћете Бога за помоћника себи и свесвету госпођу Богородицу и моју, ако и грешну молитву. Мене пак сада отпустите владику својега c миром, да виде очи моје спасење, које је спремио пред лицем свега света за откровење народима и у славу вама, пастви мојој. Јер видим како је све људско таште, како све то неће остати до смрти. Неће остати богатство, нити ће сићи слава, јер дошавши смрт, све ово погуби. Због тога се узалуд узбуђујемо. Кратак је пут којим идемо, дим је житије наше, пара, земља и прах. За мало се јавља, па брзо гине. Зато је, у истину, таштина све. Јер житије ово сен је и сан, и узалуд се узбуђује сваки земаљски, као што рекоше књиге: „Кад и сав свет освојимо, онда се у гроб уселимо, где су заједно цареви и убоги“. За то, чеда моја љубима, пустите ме одмах да идем видети утехе Израиљеве.“

Овим их је речима ословио добри господин и благи пастир, a они су сви много ридали и гаворили му: „Не остављај нас сироте, господине, јер тобом освећени бејасмо и тобом научени, и ти нас просвети, пастиру добри, који полажеш душу своју за овце. Јер никада у твоје дане вук не ухвати јагње од Бога преданог ти стада пастве. И у свих 38 лета твојих сачувани бисмо и васпитани и другога господина и оца не познасмо осим тебе, владико наш.“