Неименована песма Алексе Шантића 45
Ниси само срцу мила,
Што ти чедност лице краси,
И што дахом рајског цв'јета
Миришу ти меке власи;
Ниси само срцу мила,
Што ти око сунцем грије,
Што су твоје р'јечи благе
Анђеоске мелодије;
Ниси само срцу мила,
Што осмејак уста твојих
У дубини душе младе
Диже олтар нада мојих;
Ниси само срцу мила,
Што си чедо раја света,
Већ и стога, што си пупољ
Српске гране, српског цв'јета!
Мостар, 4. јуна 1893.