Неименована песма Алексе Шантића 20
Успаваћу цв'јетак успомена моји' -
И све златне часе кад сам сретан био,
Па нек' мирно цв'јетак у мом срцу стоји
На том истом мјесту гдје сам тебе скрио.
Увојцима златним твоје меке косе
Прекритићу цв'јетак, па нек' тако снива,
А моја ће душа мјесто тихе росе,
На заспало благо да сузице лива.
И тако, кад једном скрстим ломне руке,
У гроб ћу пон'јети то благо сред груди,
Па кад ноћу чујеш оне сјетне звуке,
Знај, заспали цв'јетак у гробу се буди...