Недеља после подне

←Ствари које су прошле

Недеља после подне Писац: Милета Јакшић

Јагње→

Недеља. Одмор: шетња и седење.
Град је од дневних послова одано̑,
Уморно сија то сунце јесење
На свет обучен у руво свечано —
Старац окреће у своје санду́че
Ноту у којој бол и туга звуче.

У скрињи јеца тужно срце неко
Што се на дане из прошлости сећа:
Плаче л’ у њему детињство далеко,
Ил’ једна давно промашена срећа?
Што јеца тако то старо сандуче,
Нота у којој бол и туга звуче?

За кога плаче арија сирота?
Да ли за старца милостиње проси,
Или радости мало од живота
За оног који празно срце носи?
За кога плаче то старо сандуче,
Нота у којој бол и туга звуче?

Ах! дани, кад је ко препуна чаша
Кипело срце од богатства жеља,
Прошли су давно, као радост наша
С празником светлим далеких недеља...
Старац окреће у своје сандуче
Ноту у којој моје сузе звуче.

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 45

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.