Неверна супруга

Неверна супруга Писац: Федерико Гарсија Лорка

И одведох је на реку
мислећи да је девојка,
а имала је мужа.

Било је то у ноћи светога Јага
и као по договору –
погасили су се фењери
и запалили свици.

На последњем углу улице
додирнух њене заспале дојке
и одједном ми се отворише
као гране зумбула.

Њена уштиркана сукња
звонила ми је у ушима
као комадић свиле
резан са десет ножева.

Без светлости у својим крошњама
дрвеће је порасло.
И хоризонт паса
лајао далеко од реке.

Пошто смо прошли купине,
врбе и трње,
под велом њене косе
ископах јаму у влажном песку.

Ја скидох кравату;
она скиде хаљину.
Ја откопчах револвер,
она скиде четири јелечића.

Ни смиље ни пужеви
немају пут тако фину,
ни велика огледала
не блистају тим сјајем!

Њена су ми бедра бежала из руку
као изненађене рибе
пола у огњу а пола хладна.

Ту ноћ сам пројурио
најлепши пут
јашући кобилу од седефа
без узде и узенгија.

Човек сам и не доликује ми
да кажем шта ми је рекла;
савест ми налаже
да будем дискретан.

Прљаву од пољубаца и песка
однео сам је на реку.
Љиљани су се мачевали
са ветром.

И понашао сам се онако
као што доликује мени правом Циганину.
Поклоних јој котарицу
од жуте свиле.

И не хтедох да се у њу заљубим
јер је имала мужа,
а казала ми је да је девојка
кад сам је одвео на реку.