На снијегу родила сам сина
Кад душманска крену офензива,
бој се бије, а народ се скрива.
И мој драги командир је чете;
над бојиштем авиони лете.
Од свуда се митраљези чују, 5
ми не знамо који напредују;
не зна народ ко је какве среће,
шта се збива, куда да се креће.
Болна идем а маја ме води,
дошло вријеме да се д’јете роди. 10
Топови се чују од Кирина,
ја на снијегу породила сина.
.................................................
Комшинице некуда ме носе,
саме бјеже и смрти пркосе.
А ја д'јете стискам у њедрима, 15
а крв ми се мрзне по бедрима.
Ал' ме ипак тешка брига прати
ко ће пасти, ко ли жив остати;
хоће л' синак оца дочекати,
хоће л' отац сина загрлити; 20
о том мислим а срце ми зебе,
заборављам мислити на себе.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg