На очевом гробу

Јутарња идила Писац: Владислав Петковић Дис

* * *

                 НА ОЧЕВОМ ГРОБУ
                      Госпођици Р. Г.

Оче, ево опет мене.
Твоја цура тражи тебе:
Сад је болна, нагло вене:
Не познаје данас себе.

Откад нисам била овде!
Светло цвеће већ мраз дене!
Ја сам једва дошла довде.
Твоја цура нагло вене.

Хтела сам ти рећи само...
Ах, ал' суза гуши, дави!
Како ти је, оче, тамо?
Твоју цуру што остави?

А она те тако воли;
Али много, много страда.
Ни Богу се сад не моли.
Нема чему да се нада.

Ах, вечно бих била с тобом!
Је л' да и сад тражиш мене?
Срећа ми је с твојим гробом;
Твоја цура нагло вене.

---

Извори

• Владислав Петковић Дис: Сабрана дела, Књига прва Поезија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003, страна 24.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владислав Петковић Дис, умро 1917, пре 107 година.