На дну вала
Ћук самотни ћуче са стене у грму;
Затон спава са две-три лађе и једра.
Обукло се море у седеф и срму,
Па се до дна виде сва краљевска њедра.
Гле блеска! Гле сјаја! У гривама траве
Трепте жарке боје са пераја риба;
Сама, забачених рука више главе,
Са маком у коси, лежи па се гиба
Морска вила. Вео до бедара смакла,
Као потонула статуа сва бела;
На њене ђердане, кроз водена стакла
Пала па се ломи месечева стрела.
Исто к'о да неке кујунџије врсне
У дубини кују круне каквих нема,
Па на сваки удар са наковња прсне
По један шедрван сјајних дијадема.
Рај!... И докле свитци по грмљу мерџанâ
Лете са крељушти риба: тихо, сврх ти'
Запаљених шпиља к'о перје фазанâ,
Једна плава звезда на алгама дрхти.