На гробу војводе Дојчина у Солуну

Војислав Илић

На гробу војводе Дојчина у Солуну Писац: Војислав Илић

1.
По светим пољима отаџбине моје
Многе свете хумке растурене стоје,
Где витези врли у данима славе
Положише главе.

2.
Од капија тврдих Виндобоне града
До обала цветних, где пролеће влада,
Гроб до гроба лежи и сведочи јавно
Да гинусмо славно.

3.
Па и овај спомен, где замишљен стојим,
Јесте неми сведок о витешкој сили...
Међе царства свога гробницама својим
Ми смо бележили.

4.
Ни црни кипарис, ни зелена трава
Твоју свету хумку не покрива собом,
Дојчине-витеже! Ал' је никла слава
Над сравњеним гробом.

5.
Син мајке Агаре и презрени Јуда
Са побожним страхом обилазе туда:
Смрт славећи твоју, на коју се сећа
Толико столећа!

6.
А и нашто црног кипариса грана?
Дан помена стиже. Тога славног дана
Одслужена биће, што окове кида,
Страшно панихида.

7.
О витези српски, пепелишта тавна
Походиће тада наши милијуни,
Место тужних звона хориће се трубе
И наши плотуни.

1. јул 1889.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 135-136, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.