На глас смрти инж. В. Паганина

Мило Јововић

(Управитеља Барског Друштва)

На удес горки судбине твоје,
Свачије срце осјети тугу:
Био си омиљен у нашем кругу,
Љубљен и чашћен од дружине своје.

У своме раду – то свак призна,
Да ревност твоја бјеше обилна:
Скромност, доброта и одвећ сил??
Али на жалост све сад престаје.

Тебе већ није, судба те сруши,
Њен удес кобни ко спр'јечит' може?
По свуд се чује: жали га Боже!
Лака му земља и покој души.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

М. Јововић, „Цетињски вјесник“, број 85., Цетиње, 27. октобра 1910., стр. 4.