Најтежи грех
Три хајдука усред горе старе
Очекују крви и шићаре...
Ноћ је мукла, нигде никог нема,
Само гавран што се на плен спрема.
Ал' сад шапну један хајдук ти'о:
„Ослушните, то је неко био!"
„Није нико, само ветрић дува
И шумори преко лишћа сува."
Ал' и опет први хајдук збори:
„Омрзô сам на живот у гори;
Све се презам, све ме плаши тмина,
Од кад убих свог јединца сина."
„Да Бог благи није тако хтео,
Он би тебе од тог дела смео."
Ал' сад шапну други хајдук ти'о:
„Ослушните, то је неко био!"
„Веверица то се грмљем вије
И скакуће, друго ништа није."
Ал' и опет други хајдук збори:
„И ја мрзим на живот у гори;
Све се презам, све ми нешто прети,
Од кад оно храм запалих свети."
„Свуда људи божје име славе,
А Бог прашта, кад су молбе праве."
Ал' сад шапну трећи хајдук ти'о:
„Ослушните, то је неко био!"
„Хладна гуја то кроз џбуње мили,
И плен тражи, и од глади цвили."
Ал' и опет трећи хајдук збори:
„И ја мрзим на живот у гори;
Од кад отех од драгана драгу,
Клетву чујем на свакоме трагу."
„Иди од нас, кад та клетва прати,
Ту милости ни Бог неће дати!"
*
Све је мирно, и грмље и цвеће,
Само гором гладни гавран леће.
