Најпре треба памет да иде, па онда језик
Везак везле две Јанкове сеје
На чардаку на дебелом ладу,
Измеђ себе саме беседиле:
„Залуд Јанку, залуд брату нашем,
Залуд њему лепота његова, 5
Кад он љуби од нерода грану.”
То слушао тај војвода Јанко,
Па бессди брату Веселину:
„Ој Бога ти, брате Веселине,
А ти узми своју сна’у Ружу, 10
Па је води нашем рукосаду,
Рукосаду, нашем винограду,
Па је данас погубити мораш;
Ако ли је погубити нећеш,
Ти се нећеш наносити главе.” 15
Кад је брате речи саслушао,
Он говори својој снаји Ружи:
„Ој Ружице, рођена снашице,
Обуци се што се боље можеш,
Па ајдемо нашем рукосаду, 20
Рукосаду, нашем винограду!”
Обуче се румена Ружица,
Обуче се што год боље може,
Па одоше њином рукосаду,
Рукосаду, њином винограду. 25
Кад су били сред горе зелене,
У горици румена ружица,
Ал’ говори девер-Веселине:
„Видиш, сна’о, румена Ружице,
А видиш ли румену ружицу? 30
Да не цвета сваке годинице,
Давно би је посекао Јанко.”
То се Ружа ништа и не сећа.
Кад су от’шли њином винограду,
Ал’ говори девер-Веселине: 35
„Видиш, сна’о, нашег винограда?
Да не роди сваке годинице,
Не би њега ни копао Јанко.”
То се Ружа ништа и не сећа.
Ал’ беседи девер-Веселине: 40
„Ој Ружице, роћена снашице,
Мене јесте запретио Јанко,
Да те данас погубити морам;
Ако л’ тебе погубити нећу,
Ја се нећу наносити главе.” 45
Ал’ беседи румена Ружица:
„Ој Бога ти, девер-Всселине,
Ако ли ме погубити мораш,
Не сеци ме по свилен-појасу,
Већ ме сеци по бијелом грлу, 50
Под појасом мушко чедо има.”
Тек то рече румена Ружица,
Породи се румена Ружица. -
Зави дете девер-Веселине,
Зави дете у свилен-мараму, 55
Сна’у Ружу у свилен-доламу,
Па одоше кроз гору зелену;
Не носи је своме белом двору,
Већ је носи горе на чардаке.
Затим мало време постојало, 60
Мало време, недељица дана,
Покаја се тај војвода Јанко:
„Аој мене и до Бога мога!
Да је мене моја Ружа жива,
Макар мене чедо не родила.” 65
Ал’ беседи девер-Веселине:
„Нисам, брате, погубио Ружу.
Ено Руже горе на чардаку,
И код ње је мушко чедо мало.”
Па узеше мушко чедо мало, 70
Па га носе цркви на крштење,
Лепо су му име наденули,
Лепо име На’од-Симеуне.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
