Народна енциклопедија/Поговор

←Шчепкин В. Н.

Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка  (1928)  Писац: Станоје Станојевић Поговор

Поговор

I.

Народна Енциклопедија је завршена, и наша публика има сада у рукама цело ово велико дело, у коме може наћи готово све, што јој је потребно да зна о нашој земљи и о овом народу у прошлости и у садашљости у сваком погледу.

У Н. Е. је приказана наша земља и живот нашега народа, затим његови културни напори и резултати тога рада кроз векове. Н. Е. је подједнако обухватила све делове нашега народа, и она ће без сумње за наше међусобно упознавање учинити више, него све друго, што је у овоме правцу до сада учињено, што се у том погледу хтело, или што је требало урадити. Сем тога, у Н. Е. је не само скупљена маса факата, него је у њој и пуно новог материјала, нових идеја и нових научних резултата.

На Н. Е. је радило 146 сарадника, од којих су: 80 Срба, 45 Хрвата и 21 Словенац. Међу сарадницима су заступљене све политичке сгранке и друге разне групе и струје у сва три дела нашега народа. По положају у друштву било је међу сарадннцима Н. Е.: 65 профеоора Универзитета, 20 академика, 8 бивших министара, 5 виших официра, и т. д. — Претплатника је имала Н. Е. до 10.000, а штампана је у 14.000 примерака.

Што је наш народ добио своју Н. Е. заслуга је једино њених сарадника, који су са љубављу и прегорењем, савесно и предано радили тај тежак и незахвалан посао, и заслуга је издавача Н. Е., Библиографског Завода у Загребу, који је предузео овај посао са вером у успех, уз велики ризик, и који је за Н. Е. поднео велике жртве.

Све што је добро у Н. Е. заслуга је њених сарадника. За све што у њој не ваља и за све недостатке носим ја једини, и то пуну одговорност у сваком погледу. Моја је била замисао, концепција и организација рада. За тај посао требало је имати само добре воље, такта и јаке нерве. И баш због тога, што сам ја одговоран за ове недостатке и за све оно, што не ваља у Н. Е., сматрам за своју дужност, у првом реду према својим сарадницима, да одговорим на многобројне замерке, учињене Н. Е.

А замерака је било веома много и разноврсних. По себи се разуме, да ја не могу одговарати на замерке, које су учињене фактима у појединим чланцима, јер су сви чланци потписани, и за податке у њима одговарају наравно сами писци. Ја могу да одговарам само на начелне замерке, и да протумачим, како је дошло до појединих недостатака у Н. Е., којима се замера.

II.

Када сам ја 3 маја 1924 год. одржао у Загребу, а ускоро после тога у Београду и у Љубљани, прве конференције због организоваља рада на Н. Е., није, сем мене, нико веровао, да ће се идеја и мој план о издању Н. Е. остварити, и да ће она икада бити израђена и издана. А већ поготову нико није веровао, да ће већ у децембру исте годпне рукопис за прве свеске бити дат у штампу. Израза неверице и сумње и пакосних шала на мој рачун и на рачун Н. Е. било је, и онда и још дуго времена после тога, доста.

Када се 14 марта 1925 год. појавила прва свеска Н. Е., сви су били разочарани: једни због тога, што је она у опште изашла, а други, који су је са радошћу очекивали, због тога, што су од ње друго и више очекивали, — али шта друго и шта више, то ни они сами нису знали. Ипак је у први мах било и похвалних гласова, — истина преко воље и кроз зубе, али их је ипак било.

Међутим, што је предузеће даље и брже одмицало, а свеске се, у сразмерно кратким роковима, низале једна за другом, повољни одзиви бивали су све ређи и све бојажљивији, а неповољне оцене све чешће и све енергичније. То је сасвим природно. Пре свега, многе је на таке оцене покретала завист на успеху. Затим: је Н. Е. дала згоднога повода, да се пречишћавају разни лични рачуни. Док се мислило, да Н. Е. неће успети, и да ће се уредник и сарадници обрукати, могло се и ћутати, али када је постало вероватно, да је излажење Н. Е. осигурано, онда је, за неко време, настала права хајка на Н. Е., на њеног уредника и на поједине њене сараднике.

У тим нападајима није било много принципске и стварне критике; они су већином били на личној подлози. Страдао сам наравно највише ја, па онда поједини сарадници. Тако је било критика, у којима је замерано само чланцима једног јединог сарадника, и закључак, да Н. Е. не ваља, извођен је онда на основу тога, што је у неколико чланака једнога писца тобоже нађено неколико нетачности. По себи се разуме, да ту није била у питању тежња да се помогне ствари и да се даде озбиљна критика, него потреба писца критике да са једним сарадником Н. Е. пречишћава своје личне рачуне.

Колико се у томе правцу код нас може далеко ићи најбоље показује овај пример. У једном великом листу изашао је опширан приказ првих десетак свезака Н. Е. У приказу су оштро нападнути чланци шесторице сарадника, а баш тих шест сарадника Н. Е. били су чланови једног одбора, који је дао неповољан суд о једној књизи писца те критике!

Или, замислите овај тежак случај. Један Црногорац, рођен испод брда Врмоша, претплаћен је на Н. Е. и одушевљен је њоме. Кад је добио 4 свеску, он тражи у њој Врмош, али њега нема. Љут због тога он враћа Н. Е., отказује претплату и у племенитом и оправданом гневу кликће као соко: Кад не треба Народној Енциклопедији Врмош, не треба ни мени Народна Енциклопедија! Што тај човек не види даље од подножја Врмоша мене не чуди, али ме чуди, да је изјаву тога доброг Црногорца и његов фрапантни доказ да Н. Е. не ваља, могао донети, као објективан, и то једини, пример недостатака Н. Е. у једној неписменој белешци чак и Летопис Матице Српске!

Кад су тако пролазили поједини сарадници Н. Е., може се мислити како сам тек морао проћи ја, као уредник. Ја сам многе људе задужио својим писањем и радом, и због тога ја могу увек сигурно рачунати, да ће се наћи фаланга добрих пријатеља, који ће ударитн на све што ја радим. А Н. Е., резоновали су они, није обична ствар. Ту су, мисле они, у питању велижа слава и силне паре. И због тога Је систематска и енергична кампања противу мене и Н. Е. вођена са много страна, а особито од стране једног пунонадежног младог господина, који се, као што сам после сазнао, и сам носио мишљу, да изда оваку Н. Е.

Морам још нешто истаћи, што је особито карактеристично готово за све оцене и белешке о Н. Е. У свима тим оценама није нигде ни једном речено, да има и добрих ствари у Н. Е.

Да признам, да сам ја неспособан за уредника оваког једног монументалног дела, да признам, ако хоћете, да сам и у опште ограничен, — али ваљада су 20 академика и 65 профеоора Университета способни да напишу бар неколико добрих чланака за Н. Е. По многим приказима на Н. Е. изгледа међутим, да чак ни то није

случај, и да у Н. Е., међу 12.000 чланака, нема баш ни једног јединог доброг.

III.

Све замерке, учињене, и писмено и усмено, Н. Е. дају се углавном свести на ово: Замера се што су неки чланци (особито биографије) изостали, замера се што су многи чланци (опет особито биографије) ушли у Н. Е., замера се за поједине чланке што су сувише опширни, а за поједине што су сувише кратки (често за исте чланке једни тврде, да су сувише опширни, а други, да су сувише кратки!)

Особито је много замерака у томе правцу учињено са племенског гледишта: Многим Србима је мало оно, што је у Н. Е. писано о српским стварима, а много оно, што је писано о Хрватима и Словенцима, многим Хрватима је поготову много оно, што је изнето о Србима и о српским стварима, а сувише мало све оно, што је изнето о Хрватима и хрватским стварима, и т. д.

Најоправданије су замерке што понеких чланака нема у Н. Е. Заиста су у Н. Е. изостали многи чланци, који су свакако требали да буду у њој. Исто су тако изостале биографије неких знатних личности, које су морале ући у Н. Е. Тако на пр. нема чланака: О антропологији, велеиздајничким парницама, версајском уговору, грчко-српским односима, етнографији, женевском споразуму, женском покрету и женском питању, Југословенству, Југословенсном Одбору, Јутру, католичкој цркви, Класној Лутрији, клими, коалицији српско-хрватској, Корушкој, Крањској, Летопису Словенске Матице, Личко-Крбавској жупанији, Љубљанском Звону, Малој Антанти, Матици Југословенској и Словенској, метеорима, Нагодби, немачком утицају и везама, пољопривреди, пословицама, пошти, Раду Југославенске Академије, сарајевском атентату, слободним зидарима, Српској Књижевној Задрузи, телеграфу и телефону, туризму, увозу, Фридјунговој парници, хајдуцима, хрватским политичким странкама, хуманим друштвима, и т. д., и т. д., а од знатних личности нису у њој на пр.: Грга Анђелиновић, Лујо Бакотић, Ђуро Басаричек, М. Бошковић, Срђан Будисављевић, Мих. Валтровић, В. Вилдер, Јован Гавриловић, Првислав Гризогоно, Грег. Жерјав, А. Ивић, Мијо Кишпатић, Божа Кнежевић, Ј. Копитар, Иво Лорковић, Божа Марковић, Фрања Марковић, Влатко Мачек, Антун Махнић, Богдан Медаковић, Франтишек Метелко, Јосип Модестин, Васа Пелагић, Л. Нитамец, Душан Поповић, Свет. Поповић, Јаша Продановић, Тома Росандић, Милан Сршкић, Бора Станковић, Милан Стојадиновић, дум Иво Стојановић, Сава Текелија, Велимир Тодоровић, Јован Томић, Даворин Трстењак, Јован Туроман, Никола Узуновић, Тин Ујевић, Милутин Ускоковић, Људмил Хауптман, Иван Хрибар и т. д., и т. д. Тај недостатак је тим осетљивији, што су у Н. Е. ушле неке особе много маље знатне од оних, које су случајно изостављене. То је наравно велики недостатак, али се он, и ако не може правдати, може бар разумети.

Н. Е. је код нас први посао ове врсте; за тај посао није било готово никаквих предрадова, опширних приручних књига или добрих регистара, дакле није било скоро ничега, по чему би се могао саставити добар и колико-толико потпун алфабетар чланака, који треба да уђу у Н. Е. Прво сам ја са̂м прикупљао податке за тај алфабетар, па бележио ове, што сам налазио, и прегледао сам разне спискове, регистре, речнике и т. д. Кад је почео рад на Н. Е. замолио сам сараднике, да прво саставе за своју струку, коју ће у Н. Е. обрадити, списак чланака и личности, које мисле израдити за Н. Е. Замолио сам, да сваки забележи, и ван своје струке, све оно, што мисли да треба да уђе у Н. Е. Сем тога, молио сам лично свакога, са киме год сам говорио о Н. Е., да ми обрати пажњу на све, што мисли да би требало да уђе у Н. Е., а кад буде излазила, да ми јави све, што је изостављено и да ме упозори на све погрешке и недостатке у њој. У више махова молио сам преко новина све оне, који се за то интересују, а исто тако и претплатнике Н. Е. у посебним листићима, који су уметани у поједине свеске Енциклопедије, да ми саопште све недостатке и погрешке, које нађу у Н. Е. Истицано је, да ће Н. Е. имати Додатак, и да ће у Додатак ући све оно, за што се буде могло сазнати да је изостало. Одзива је на ове моје честе и поновне молбе истина било, али је он био доста слаб. Ипак је прикупљено доста података о ономе. што је изостало, и све ће се то штампати у Додатку. Али нису сви чланци, којнх нема у Н. Е. случајно, због заборавности или из непажње, изостали. Било је и других разних незгода и тешкоћа, због којих појединих чланака и биографија нема у Н. Е. Има, пре свега, личности, које су радиле на разним пољима, па је тешко било одредити, који сарадник Н. Е. треба да је обради. Таки је случај на пр. са Јованом Гавриловићем. Сваки од оних, које сам молио, да изради биографију дотичне личности, доказивао је, да треба да је ради сарадник за другу струку, јер он тобоже тамо спада, и због тога често нисам у опште мотао да добијем дотичну биографију.

У опште, не би човек веровао, како је, и поред 146 сарадника, тешко било доћи до појединих чланака и биографија. Било је људи, за које просто нико није хтео да пише биографију. Треба међутим имати на уму, да сам ја био везан за сараднике, и да сам са разлогом сматрао, да је број сарадника и овако сувише велик, и да због тога њихов број не треба повећавати, а најмање да је оправдано, да због тога, што ни један од сарадника неће да напише биографију неке личности, треба само за ту биографију тражити новога сарадника. Особито је било великих тешкоћа са политичарима, чији је рад још изложен субјективној критици, и ако Н. Е. није улазила у оцену њиховог рада, него је требало изнети само биографске податке. Колику сам имао муку, да добијем биографије на пр. Н. Пашпћа, Св. Прибићевића и Стјепана Радића, то само ја знам. Али до биографије покојног Л. Пачуа никако нисам могао да дођем. Молио сам и молио неколицину сарадника, али је све било узалуд. Напослетку сам морао одустати од принципа, да не узимам за поједине чланке нове сараднике, и замолити једног господина ван круга сарадника, да напише Пачуову биографију.

Исто је таво био тежак случај и са г. Мештровићем. Његову сам биографију добио тек кад је већ цео слог дотичне свеске Н. Е. био готов, и табак, спреман да уђе у машину, чекао, да се сложи и уметне та биографија. У овом сам случају, истина у последњем тренутку, али ипак добио чланак. Међутим било је случајева, да сам месецима, по двадесет и више пута, тражио неки чланак, који ми је истина стално обећаван, али кад је дошао на ред да се штампа, ја га још увек нисам добио. Шта сам у таком случају могао да радим? Због једног чланка није се могло чекати са издавањем свеске, особито из финансиских разлога, јер су издатци за администрацију и редакцију били врло велики. Сваки дан одлагања изласка поједине свеске, и према томе целога дела, изазивао је велике трошкове, и издавачи су са разлогом енергично форсирали, да свеске Н. Е. излазе што брже. Што је главно, није било никаква изгледа, да ће чекање користити, јер кад се поједини чланци нису могли добити, и поред свега наваљивања, у току од неколико година, откуда се уредник могао и смео надати, да ће их добити за неколико дана? Уосталом, треба имати на уму још и то, да је Н. Е. морала излазити у извесним размацима, јер је већина претплатника била у могућности или вољна, да највише узима по једну свеску месечно, тако, да је одоцњење сваке поједине свеске у ствари повлачило за собом продужење целога рада и одлагања свршетка целога дела.

Али има још разлога, са којих су биографије појединих личности, које су требале да буду у Н. Е. изостале. Податци за биографију живих личности тражени су по правилу од њих самих. Многи од њих нису хтели дати те податке, неки из небрижљивости, понеки што им заиста није стало до тога, да буду у Н. Е. а већина из афектиране скромности. Неки су директно забрањивали, да Н. Е. донесе њихову биографију, а један господин ми је озбиљно поручио, да он неће својом биографијом у Н. Е. да подиже моју славу!

Највише је незадовољства било са биографијама. Сем замерака, што су неке мање важне особе ушле у Н. Е., а неке далеко знатније нису, замерано је много и неједнакости у поступању при изношењу података и, особито, због неједнаког обима биографија. Те су замерке углавном оправдане, али само делимице. Неједнакости има, то је истина, и биографија неке знатније личности често је краћа од биографије неког човека, који се по значају не може ни мерити са оним. Али то је сасвим природно. Пре свега, дужина биографије не мора увек бити у правом односу са значајем дотичне особе. То често стоји у вези и са посебним приликама. Page:Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenacka 4.pdf/1101 Page:Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenacka 4.pdf/1102 Page:Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenacka 4.pdf/1103 Page:Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenacka 4.pdf/1104 Page:Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenacka 4.pdf/1105 Page:Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenacka 4.pdf/1106

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Станоје Станојевић, умро 1937, пре 87 година.