Над гробом Петра В. Дабановића

Мило Јововић

(Посвећено ученику IV раз. гимназије, Петру В. Дабановићу, преминулом у 18. год. живота)

Млади Петре, недорасли цв'јете,
Прерано те сруши смртна коса,
Те за навјек рече: збогом св'јете!
И нестаде к'о на сунцу роса.
Судбо строга, што тако поступаш?
Родитеље да у сузам' купаш.

Млади Петре, увенули цв'јете,
Родитељска закопана надо,
Твоје жеље смрт кобна помете
И покоси твоје жиће младо.
Судбо строга зар милости немаш,
Те нам дива млада у гроб спремаш?

Млади Петре, поносе и дика,
Родног мјеста – отаџбине своје,
Међ' одлични' српски' ученика
Твоје име свуда остало је –
Судбо строга, ти си крива свему,
Што одузе млади живот њему.

Млади Петре, дични цв'јете мајски,
Кад је тако одређено било,
Да оставиш лажни св'јет земаљски
И љубезно родитељско крило:
Нек' невина твоја душа горе
Нађе мира у анђелске дворе.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 13. и 14., у Сомбору, 1. септембра 1908., стр. 199.