Затеко се, зареко се,
Да се нећу удавати;
Превари се, удаде се,
Нађе мужа колик' пужа.
Ја имадох лакат сукна,
Скроји' њему беневреке;
Отален ми остануло,
Оплето му рукавице,
Посла њега за козама.
Сви козари дојавише,
А мој мали не дојави.
Узе другу и преслицу,
Зади' другу за преслицу,
Па га одо потражити.
Кад се јунак завалио
У козију стопетину!
Ја га узо у прегачу,
Па га баци' на огњиште:
Скочи жижа, ожеже га,
Ајме њему, забоље га!
Ја га узо у нарамак,
Па га баци' на полицу:
Скочи мачка, огребе га,
Ајме њему, забоље га!
Ја га узо у наручје,
Па га баци на буњиште:
Дође кока, зачепрка.
Ајме њему, забоље га!
Ја га узо у прегачу,
Па га баци на путину:
Залети се црна псина!
"Од' одатле, црна псино,
Није твоја ужина,
Него моја мужина!"
