Моји прозори у мају
Моји проѕори у мају
Моји су отворени прозори
и моја је душа отворена
када
у мају почне мрак да пада,
да прима у себе аманете
што кроз ноћ тихо језде.
И да изброји звезде
што јесу вечност.
И каткад која звезда плане,
с осмехом жутим на лицу; трепће,
и болно светлуца,
као да издише...
И мене срце гане,
и суза ми сама из ока кане,
и ја онда мислим
да негде неко шапћући муца
да љуби,
али је одговор му смех.
Или да неко на неком прагу куца
који је ваљда рај? -
и залуд ослушкује, нема: "Напред" -
Или као кад зелен и млад
на врху брда виноград
у цвету утуче крупа и лед.
Или као кад кукавна мајка
клечећи нариче своме јединцу.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|