МОЈЕ УВЈЕРЕЊЕ
Задржати ме нити ће, нит' могу
На путу мучном и неравној стази.
Нек ошгро трње боде, а из ногу
Румене крви нека шикћу млази!
Не, на моме путу, пуном искушења —
Нит' туп звук гвожђа, нит' жеженог злата,
Поколебати ми не ће увјерења
Истинам светим у срцу истката!
Кроз трње, кроз мрак, преко провалија
Ступаћу смјелим и одважним кроком
Жуђеном циљу, што удаљен сија
Што душе своје назревам га оком.
На путу том ме задржати неће
Ма и Смрт сама да ми косом прети,
Ступаћу напред докле год ме тече,
На том путу не жалим ни мрети.
(1910.)