Моје тице, збогом
Славуји лаки, када магла оде,
Прољеће златно затрепти у лугу,
Лептири први кад се скоро роде,
У моме врту запјевајте тугу!
Ја немам више плавих јоргована
Ни ружа да вас на састанак зовну...
Свијетли празник васкрснијех дана
Мени доћ неће кроз маглу оловну.
Како је негда сладак живот био!
Ја сам га жедан пуном чашом пио,
А сад ми тече са горчином многом.
К'о рањен галеб тако падам и ја,
И вал ме валу даје и разбија...
Ја тонем, ево... Моје тице, збогом!