Мостарски диздар

* * *

Мостарски диздар

Собет чини Мостарски диздаре,
Вас је Мостар на собет сазвао.
А најпотле Зумбул удовицу.
Играше се игре свакојаке,
А најпотле Вука и Оваца ^[1]. 5
Абер дође Диздар агиници:
„Оженит' се ага диздар ага,
„Он узимље Зумбул удовицу.“
Фигањ чини диздар агиница,
Тјешиле је своје другарице: 10
„Муч', не вичи, диздар агинице!
„Теб' ће аго дибу сакројити.“
„Та му диба огњем сагорјела!“
Опет веле њојзи другарице:
„Теб' ће аго дукат нанизати.“ 15
„Та му дукат вода однијела!“
Опет њојзи веле другарице:
„Муч', не вичи, диздар агинице!
„Теб' ће аго бисер нанизати.“
„Та му бисер огњем изгорио.“ 20
Абер дође диздар агиници:
„Није ти се аго оженио:
„Благо мене од сад до вијека!
„Мој је Аго био, и бити ће.“

---

Референце

1. Игра у Херцеговини, која овако бива: све женскиње, које се на сијелу нађу, овце су, а мушкиње су вуци, па стану једне према другијех. Један од мушкиња ускочи међу женскиње, и уграби једну, која му се најбоље допадне, па тако сви по реду, док женскиња траје, па онда започну пјевати свака са својим различите пјесне

Извор

Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 195-196.

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 518-519.