Море седи Видим, пије рујно вино
Море, седи Видим, пије рујно вино,
море, нешто му се чинка, зачинује,
а нешто му порте, поткрцнује.
Море, па дозива тоја верно љубе,
џаман па дозива тоја верно лубе: 5
„Море иди љубе на порте да видиш,
нешто ми се чинка, зачинује,
а нешто ми се порте поткрцнује."
Море, па јотишла, љуба, па се повратила:
„Седи Видим, пиј си рујно вино, 10
вране лети, на порте встанује."
Море, седи Видим, па се чудо мисли,
нешто му порте поткрцнује.
Море, па дозива тоја милу сестру:
„Дођи сестро, на порте да видиш, 15
нешто ми се чинка зачинује,
а нешто ми порте, поткрцнује."
Море, па јотишла, па се повратила:
„Јаво брате, мили брате,
силни Турци стубе праја, 20
на дувар да прође,
тебе јунака да фати.“
Море, Видим виче, Видим виче, до бога се чује,
сестра њему лепо одговара:
„Слушај, слушај, Видиме јукаку, 25
тебе сестра ју подрум ће скрије,
ће замаже врата сас цимента,
ће замаже прозор сас киреча."
Сестра брата сакрила ју подрума,
замазала врата сас цимента, 30
замазала прозор сас киреча.
Силни Турци стубе направише,
на дувар пројдоше:
„Ја искачај, Видимова мајко,
Ја да кажеш Видима јунака." 35
„Море, ни т' га знајем, ни т' га паказујем."
„Море, ће га кажеш бабо, ће га кажеш,
ће ти ударим стројостру канџију,
ће ти сечем ноге до колена,
ће ти сечем руке до рамена, 40
ће ти вртим тија стари очи."
„Море, не га знајем, не га и казујем,
сечете ми ноге до колена,
сечите ми руке до рамена,
вртите ми тија стари очи, 45
ни га знајем, ни га паказујем.“
Море, отсекоше ноге до колена,
море, отсекоше руке до рамена,
море, извртоше тија црни очи.
Море, па викаше тоја милу сестру: 50
„Кажи, кажи, Видима јунака,
ће ти сечем ноге до колена,
ће ти сечем руке до рамена,
ће ти вртим тија црни очи,
ти да кажеш Видима јунака." 55
Сестра плаче и на њи’ говори:
„Ни га знајем, на га паказујем."
Јотсекоше ноге до колена,
Јотсекоше руке до рамена,
извртоше тија црни очи. 60
Сестра седи, кука, кука,
како црна кукавица,
али брата никако не каже.
Дозиваше тоја верно љубе:
„Дођи љубе, дођи, ја да кажеш Видима јунака, 65
ће ти сечем руке до рамена,
ноге до колена,
ће ти вртим тија црни очи."
Љуба се је мори поплашила,
па казала Видима јунака: 70
„Сестра га је ју подрум сакрила,
замазала прозор сас киреча,
замазала врата сас цимента."
Е, растурише врата од цимента,
извадише јунака, 75
е ће иде на бој, на Косово.
Бидим јодговара:
„Остај збогом мила моја мајко.“
„'ајд сас здравље, мили моји синко."
„Јостај збогом, мила моја сестро.“ 80
„'ајд сас здравље, мили моји брате,
немам ноге, по тебе да појдем,
немам руке, тебе да пригрнем,
немам очи, тебе да одгледам,
ни видим брате, тебе да пољубим, 85
'ајд сас здравље, моји милк брате."
Видим јодговара, до бога се чује,
спремаја је коња од мегдана,
престегна га сас девет колана,
турија му узду позлаћену, 90
па ће иде на бој, на Косово,
тамо има та голема битка.
