О јуначе црноочићу!
Загали руке, засучи брке,
И стани љубит' младу ђевојку:
Немој јој, немој лице грдити.
Него је љуби, како се љуби; 5
Немој јој, момче, лице жарити.
И око и чело
Све ти Бог д'о весело!
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 86.