Ђевојци је момак говорио:
„Ајде, рано, да се не варамо,
Ђе речемо да се састанемо,
Јал' у башчи јал' у винограду;
Ако нигђе, баш на води ладној.“ 5
Ђевојка му л'јепо одговара:
„За наше је лахко састајање —
Башча моја крај ливаде твоје,
Дођи, драги, ливаду чувати,
Ја ћу доћи башчу заливати; 10
Онђе ћемо јаде јадовати,
Виђећемо, ком ће жао бити! —
Ђевојци је мало жао било,
A јунака и сузе облиле.
Оде јунак кући кукајући, 15
A ђевојка двору пјевајући.
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 5-6
