Мозаик (друга група)
| Мозаик (друга група) Писац: Јован Грчић Миленко |
I
У ГОРИ.
Кад у гори чујем
Срећних птица гласе,
Знам, природа с њима
Тада поздравља се.
И ја тада гласно
Кликнем певак мио, —
Па тако сам, браћо,
Певат’ научио.
II
ЗЛATНО ДОБА.
Детињско је доба
Јабука од злата,
Ал’ није на сладост
Свакоме узбрата.
Но кога је верно
Свуд пратила срећа,
Еј, ала се слатко
Златног доба сећа!
III
ПЧЕЛА.
Пчела крај нас лети
Да нас на рад сети:
Куцкај, брајко, дома,
Када си сирома’!
Ко свој позив схвати,
Меда ће му дати,
А лен ко се пати,
Жалосна му мати.
IV
ПРИТВОРНОМ.
Смерно је лице твоје,
Љупко ти поглед сија,
Но крв ти отров тајни,
А срце љута змија.
Што дуже лик ти гледам,
Све лепше лик ти сија,
Што ближе к теби приђем,
Све љуће сикће змија.
V
МАТИ СВЕТУЈЕ СИНЧИЋА.
Играј ми се, дете,
И позорно скачи,
Но у школи свима
Науком предњачи.
У школи си ђаче
Што слуша, не скаче,
У игри пак пусти
Нек други предњаче.
VI
ЂАК СВЕТУЈЕ ОЦА.
Ти ноћу немаш мира,
Јер имаш тма талира,
К’о ја: што више књига,
То више имам брига.
Дед нешто од талира,
А ево нешто књига,
Па спавај с више мира,
А ја са мање брига.
VII
Ко не зна за род пасти,
А речма за њим гине,
Нек срамну своју маску
На време јоште скине.
Јер шта имамо од тог
Што чета много броји,
А пукне л’ прва пушка,
Јунаци куда који!
Извор[уреди]
- Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 258-261
|