Мајка кара сина Мијаила:
„Сине Мијо, жив не био мајци,
„Што год стече, све дјевојци даде!“
„А бора ми, моја стара мајко!
„Шта сам стек'о, а шта сам јој дао: 5
„Литру злата, и триста дуката,
„И махраму од сухога злата,
„И у њојзи стотину дуката,
„Два фесића бисером кићена,
„Два кићена, а два некићена. 10
„Све сам дао, моја мила мајко,
„Све сам дао, видио је н'јесам!
„Ако буде плавијех очију —
„Све сам дао, узети је не ћу!“ -
Па он иде драгој под пенџере, 15
Па дозивље своју милу драгу:
„Ој дјевојко, жива мајци била,
„Погледај ме црнијем очима!“
Превари се уједе је је гуја,
Погледа га плавијем очима. 20
Кад је виђе младо нежењено,
Он говори лијепој дјевојци:
„Ој дјевојко, жалосна ти мајка,
„Међер су ти врло очи плаве!“
Говорила лијепа дјевојка: 25
„Хајд' одатле, младо нежењено,
„Доста има горе несјечене,
„И господе младе нежењене,
„Та злато ће кујунџије наћи,
„И мени ће моје драго доћи!“ 30
Кад то чуло младо нежењено,
Он говори лијепој дјевојци:
„Ид' дјевојко танко рухо слажи,
„И ја одох купити сватове,
„Да те водим двору бијеломе!“ 35
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 41-42.
