* * *
Млада Јулијана
Савила се грана јоргована,
Под њом сједи млада Јулијана,
Пред њом ђерђеф биела бехара,
На ђерђефу свилена марама,
Виш ње стоји остарјела мајка. 5
„Кћери моја млада Јулијана:
Коме везеш свилену мараму,
Ал' је везеш мајци ал' Милану?"
Говорила млада Јулијана:
„Нит је вежем теби нит Милану, 10
Веће моме Ђоки капетану."
Говорила остарјела мајка:
„Кћери моја млада Јалијана,
Знаш да ти је Ђоко погинуо.“
Кад Јулија риечи разумјела, 15
Мртва пала у зелену траву.
|
|
Референце
Извор
Хрватске народне пјесме и приповиедке из Босне, скупио Н. Тординац. Наклада и тисак Е. Јаничка, Вуковар, 1883., стр. 36.
