Милош Обилић/1
ДЕЈСТВО ПРВО
(Пространа пољана: на среди види се коло, у ком ватра тиња).
1.
ТРИ АВЕТИЊЕ (играју се).
ПРВА АВЕТ: Сестрице, видиш ли оног сиромашка, како брижно по шуми хода?
ДРУГА АВЕТ: Оно је човек што сокола тражи, који му је утекао из вигова.
ПРВА АВЕТ: Соко стоји на грани, а он га не види, већ сујетно око себе звера.
ТРЕЋА АВЕТ: Да су њему сестара очи, његова би жеља била испуњена, ал' овако: како с' бедан мучи!
ДРУГА АВЕТ: То је њему судба, то је судба свију људи.
Кад журави по прљавој
Кобеља се црв стази,
Сво шчастије у траљавој
Нечистоти налази;
Не знајући шта га чека,
Шта му судба предлаже,
Стрепи, дркће, и довека
Њој се једној подлаже.
Но ако је рад подићи
Гбре мало зенице,
Потребује вишње моћи,
Више силе деснице.
ПРВА АВЕТ:
Кад журави по прљавој
Кобеља се црв стази,
Сво шчастије у траљавој
Нечистоти налази.
ДРУГА АВЕТ:
Сва следствија људских ствари
Сестрам' јесу позната,
ПРВА АВЕТ:
Свака судба земних твари
Код њих је написана.
ДРУГА АВЕТ:
И порушит' и свратити
Рок са праве путање,
Добро на зло обратити
Кадре јесу другиње.
ПРВА АВЕТ:
Порушити и свратити
Рок за праве путање,
Зло на горе обратити
Кадре јесу другиње.
(Страшно загрми).
ТРЕЋА АВЕТ: Пст! Земља се тресе, громови пуцају, предсказују царичино пришествије.
ДРУГА АВЕТ:
Царица, царица!
У коло, сестрице!
Загрл'мо се сродном руком,
Обрн'мо се вештим скоком,
Коло свакој другарки:
(Загрле се)
Једно мени
Друго теби,
Треће нашој сестрици,
А четврто царици!
|