Мили Боже, чуда великога
Мили Боже, чуда великога,
У село се куга уселила
Те умори девет ђевојака,
И десетог јединог у мајке.
Жалила га остарила мајка 5
Жалила га за' девет година,
Свако јутро на гроб — добро јутро,
Свако вече на гроб — добар вече!
Проговара остарила мајка:
„О мој сине, једини у мајке, 10
Је ли теби црна земља тешка,
Јесу ли ти даске додијале?“
Проговара једини у мајке:
„О Бога ми, моја стара мајко,
Није мени црна земља тешка, 15
Нит’ су мени даске додијале,
Већ’ су мени сузе твоје, мајко!
Поздрави ми дван’ест јараница —
Поздрави ми Мару и Марију,
Поздрави ми Стану и Сганојку, 20
Поздрави ми Смиљу и Смиљану,
Понајбоље Мару јараницу.
Мара ми је на пенџер до’дила,
Доносила слаткијех понуда —
Жуте гуње на меду куване, 25
Шевтелије прије сунца бране.
Ђе сам теби болесг боловао
Онђе ми је мекана постеља,
На посгељи високо узглавље,
Под узглављем свилена марама, 30
У марами сјајно огледало,
И у њему зрно каравиља.
Подај ми га Мари јараници,
Нек с’ огледа, нек ме не погледа,
Нек мирише, нека не уздише.“ 35
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
