Мећикућићи с Брђанима

0001 Зацмиљеше два Мећикућића
0002 На Ливаде више Подгорице
0003 Уз кољено паше Крујанина:
0004 „А помагај, пашо господару!
0005 „Од зулума живјет’ не можемо:
0006 „Уложише н’ Брда сваколика,
0007 „Е не бију с три, четири стране:
0008 „С једне стране ломна гора Црна,
0009 „Она бије хаге и бегове;
0010 „С друге стране племе Бјелопавлић’
0011 „Роби робље, а сијече главе;
0012 „С треће бију крвави Пипери,
0013 „Ћерају ни голема плијена,
0014 „Од воде ни затворише врата.
0015 „Но ни подај војску и топове,
0016 „Да уд’римо на Бјелопавлиће,
0017 „На најдоње село Мартиниће,
0018 „Ђе имаде седам, осам кулах,
0019 „Ми ћемо то село похарати,
0020 „Влашкијех се накидати главах,
0021 „Поробити влахиње ђевојке,
0022 „А оженит’ млоге пашајлије.”
0023 Но им паша ријеч говорио:
0024 „Хај’те јадни, два Мећикућића!
0025 „Ја не имам војске за Брђане,
0026 „Ту је Махмут везир ударио,
0027 „Дочека га Црногорски краљу,
0028 „Пос’јече га војске пет стотинах,
0029 „Отолен се грдан повратио.”
0030 Но му рече Туре Мехмед-ага:
0031 „Ту можемо ласно ударити
0032 „И то ћемо село опалити
0033 „Без мртвога и без рањенога.”
0034 Таде телар у ливаде вика:
0035 „Ко је коњик, коња сигураје!
0036 „Ко је пјешац, сигурај опанке!”
0037 Па се бјеше војска опремила,
0038 И радосно боју узиграла.
0039 Ондолен се сила покренула,
0040 Докле дође Спужу крвавоме,
0041 Ту их срете Мехмед-капетане,
0042 Па је војсци стиму учинио:
0043 Све механе Спушке отворио,
0044 Те сву војску напоји ракијом,
0045 Неваљали с’ јунак учинио;
0046 Оњен су му Турци починули,
0047 Доклен п’јевци у крила уд’рише,
0048 И питоме тице запојаше,
0049 Ондолен се сила подигнула,
0050 Стоји тутањ коњах и јунаках.
0051 Ма је стража војску опазила,
0052 Од Црнацах Пуровић-Јакове,
0053 Пушком меће, „ко је јунак!” вика.
0054 Њега зачу Мартинићка стража,
0055 Пушо Минин су дванаест другах,
0056 Мартинић’ма хабер учинио.
0057 Оно зачу сабља попе Раде,
0058 Скочи попе из бијеле куле,
0059 И он браћу Мартиниће вика,
0060 За њим скочи четиридест другах,
0061 А да Турску силу дочекају;
0062 Потрчаше преко Горевићах
0063 Више куле Ћурановић-Сава;
0064 Али иде по дно села војска,
0065 Шњом се бију оба Бојанића.
0066 Мили Боже, чуда големога!
0067 Ка’ је Турска сила пресилила,
0068 Од градине до поља Бјелиша
0069 Све је Турска сила пресилила,
0070 И све доње село опалише;
0071 Но је мука и невоља љута:
0072 Куће пале, из њих носе благо,
0073 Робе робље, а сијеку главе;
0074 И бијеле куле попалише,
0075 До не могу Стојковића кулу,
0076 У кулу је Стојковићу Лако,
0077 Но га Турска сила опколила,
0078 А једно му Туре бесједило,
0079 Ја од Спужа Цолевић-Омере:
0080 „Бјеж’ из куле, Стојковићу Лако!
0081 „Бјеж’ из куле, да те не горимо.”
0082 Но говори Митар-Стојковићу:
0083 „Ха напријед, курвино копиле!
0084 „Ми смо вама сигурали ручак:
0085 „Из пушаках врућијех крушаках,
0086 „Од ножевах црвенога вина;
0087 „Сад те доћи Брда и крајине,
0088 „Прискочите мало и велико,
0089 „Да се бије боја свеколико.”
0090 Оно рече, танку пушку пали,
0091 Те погоди Спужанин’-Османа,
0092 И од куле одагони Турке.
0093 Обезнани с’ Малесија љута,
0094 Те обрну уз ломну Рудину,
0095 Но се кољу ђеца Мартинићи,
0096 А сили се одржат’ не могу,
0097 Мартинићи плећи обрнули,
0098 Претекоше сабљу попа Рада,
0099 Шњим је јунак Милановић Мушо;
0100 Јунак попе, и од куће му је,
0101 Од образа пали џефердара,
0102 И од војске одвоји војника,
0103 Пос’јече му главу од раменах,
0104 Па је Мушу ријеч говорио:
0105 „У њих Мушо, ако Бога љубиш!
0106 „Ко погине данас од Тураках,
0107 „Тај се хоће вјечно спомениват’.”
0108 Оба танке пушке напунише,
0109 По тројицу убише пушкама;
0110 А од војске пушке попуцале,
0111 Са земљом их мртве саставише,
0112 Узеше им главе и оружје.
0113 Но из војске јунак искочио,
0114 Шабан Ђека Грудски војевода,
0115 Ћаше Туре роба да уфати,
0116 Но не даду ђеца Мартинићи,
0117 Но брањаху робље од Тураках.
0118 И танке су пушке попуцале,
0119 Те војводи срце опалише,
0120 Узеше му главу и оружје.
0121 Таде пуче пушка од Тураках,
0122 Те погоди Марка Миловога,
0123 Паде јунак на зелену траву,
0124 Па дозива Рашка Бојанина:
0125 „Ну ход’, Рашко, жалосна ти мајка!
0126 „На муку се гледају јунаци,
0127 „Узми мога камена шићара,
0128 „Па ако те не убију Турци,
0129 „Те би мене ко жив остануо,
0130 „Предај му га, Божиј ти аманет!”
0131 А што ћу ти веће јаде казат’?
0132 Мартиниће Турци опколише,
0133 Ту на једно седам посјекоше,
0134 А ранише двадест и четири.
0135 Они бјеже к селу Мартинић’ма,
0136 Боја бију, бране рањенике,
0137 Док дођоше к селу Мартинић’ма,
0138 Мартинићи куће оставише,
0139 До Ћелошев не хће Милутине,
0140 Од образа танку пушку пали,
0141 И од војске обали војника.
0142 Ного пуче друга од Тураках,
0143 Милутину срце опалила.
0144 Да да ти је, побро, погледати,
0145 Како пишти робље Мартинићко!
0146 Бој се бије, крв се пролијева,
0147 Крајина се брани од Тураках,
0148 Војска куће Мартинићке пали.
0149 Турчину би до истока рука,
0150 Од истока обрну нерука:
0151 Мало било, ништа не стануло,
0152 Али дође стотина Црнацах,
0153 Пред њима је Пуљев Радоване,
0154 Халакнуше, Бога споменуше,
0155 И Турчина брзо поломише;
0156 Стаде цика танкијех пушаках,
0157 Стаде виска младијех момаках,
0158 Е су момчад на Турчина гибна
0159 И на Турске главе и оружје;
0160 Прах сијева, крв се пролијева;
0161 Тек Пиперске пушке запуцале,
0162 А Турске су буле закукале:
0163 „Куку нама јутрос и до вијек’!
0164 „Ено Пипер удари Турчину,
0165 „Ништа пуштит’, до камена, не те.”
0166 Бјежи војска преко Мартинићах,
0167 А за њоме Брда и крајине,
0168 Угнаше их пољу зеленоме.
0169 Но се загна Пуљев Радоване
0170 Су његову стотину Црнацах,
0171 А на Пулић ниже Мартинићах
0172 На барјаке бега задримскога;
0173 Пушку пали Пулевићу-Мило,
0174 Те погоди бега задримскога,
0175 Па прискочи, уграби му главу,
0176 Мило главу, Радован оружје,
0177 Пет Турскијех посјекоше главах,
0178 А ћерају низ Коприву Турке.
0179 У то индат од Пипера дође,
0180 А стотина и педесет другах
0181 Испријека, не даду лијека,
0182 И убише педесет Тураках.
0183 Брђани их грдне заврнуше,
0184 Двадест и пет главах уграбише,
0185 А мртвијех, ни броја им не ма.