Мајка има мила сина,
Од милос га иска жени.
Од далеко мому проси.
Једни валив, други кудив,
Па отиде сам да гледа. 5
Она седи насред двора,
Па си ниша огрлице.
Сину лице као слунце
Огреја га као месец.
Певач, место записа и напомена
Добривоје Митић, из Турековца
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 264.
