[Мајка Мару кроз три горе звала]
Мајка Мару кроз три горе звала:
„Да л' си, Маро, платно обелила?”
Мара јој се кроз девет одзива:
„Нисам, мајко, ни до воде била,
казаше ми моје другарице 5
да је Јово воду замутио;
кун' га, мајко, и ја да га кунем:
да би ми се Јово обесио!"
Мајка Мари тио говораше:
„Не кун’, Маро, младога Јована, 10
сутра ће те Јово прстеноват!”
Мара мајки опет проговара:
„Не дај мене, мајко, на далеко,
но ме дади близу наши' двора,
често ћу ти, мајко, долазити, 15
у години свакога месеца,
у месецу сваке недељице,
у недељи сваког белог дана!"
