Мајка Јана два сина родила,
у јед’н д'н оба ги родила
и оба су били једнослични.
Мајка ги је сама очувала,
сас овсену кашу ги ранила. 5
Кад су деца била за женидбу,
у јед’н д'н оба ги женила,
Узела ги жене једносличне.
Када прође тај година прва,
свака роди по једнога сина, 10
и оба су били једнослични.
Ал' се жене млого завадише,
завадише и кавгу створише.
Мирише ги до два мила брата,
мирише ги, али не помага. 15
И говорив до два мила брата:
„Море брате, море мили брате,
ајде, брате, да ми побегнемо,
да бегамо у свету недељу,
да бегамо у туј Свету Гору, 20
да ми црно руво обучемо,
да ми црне браде не бричимо,
да будемо црни калуђери.“
У недељу рано устанаше,
обукоше најново одело, 25
и у Свету Гору отидоше,
постанаше црии калуђери.
Тамо били баш девет године;
кад настана година десета,
т’г говорив до два мила брата: 30
„Море брате, море мили брате,
да идемо ми у наше село
да видимо ми наши синови,
да видимо кућу и имање,
да ли су се жене помириле." 35
Брго браћа у свој двор стигнаше,
ал’ се браћа млого зачудише,
зачудише и ожалостише.
Кућа ги је пуста останала,
у собе је трава изникнала, 40
око кућу ограда паднала,
у бунар је вода прес’нала.
А комшије на браћа казаше
да се жене несу помириле,
да су жене деца запуштиле, 45
да су кучке на пазар отишле
тамо оћев деца да продадев.
Т'г се браћа брго променише,
обукоше руво трговачко,
и на горњи пазар отрчаше, 50
и за злато синови купише.
Певач и место записа
Јевросија Антић, Мездраја
Референце
Извор
Момчило Златановић: Нишна се звезда по ведро небо, народне песме које се певају у Врању и околини, Раднички универзитет, Врање, 1967., стр. 153-155.
