Мај
На истоку зора свиће,
Бисер ниже на цвјетиће,
А Српчића јато мило
У чарну је гору стигло.
Стала Српчад оштра ока, -
Ал' их краси загрљај! -
Па из горе, са висока
Поздрављају пјесмом мај:
"Добро дошло, чедо мило,
Наше славе, наше среће!
Љубимо ти златно крило
И по њему росно цвјеће.
Ти си слика што нас чара,
Што нам тугу срца крије;
Из сјајнога твога пехара
И сиротан среће пије.
Ти разагна густу таму,
Сунашце нам жарко врати;
Ти нам пружаш милост саму,
Ведрост дана умиљати.
По долини и по гори,
Растрије нам ћилим баја.
И поточић сад жубори
Умилније, препун сјаја.
На поздрав ти све устаје -
Свуда радост бујна влада,
Само... само... јоште - да је,
Ускрснула српска нада...
Али и ње скоро ето,
Да Србина обрадује,
Јер је Србин воли свето
Он је штује.
Без ње би му живот био,
Сами јади, пуста тама,
У срдашцу не би им'о
Одважности, нити плама.
Па здраво нам чедо мило,
Наше славе, наше среће! -
Љубимо ти златно крило
И по њему росно цв'јеће".
У Мостару, 7. маја 1888.