Кућа моја на крају,
Гуске сламу гутају.
„Кажи, не лажи,
Казаћу ти матери!" —
„Е, па кажи, марим ја 5
Моја мати за то зна!"
*
* *
Гуске ја ћу заклати,
На слами ћу скувати.
„Кажи, не лажи,
Казаћу ти матери!" 10
„Е, па кажи, марим ја,
Моја мати за то зна!”
*
* *
Доћи, дико, код мене,
Ја сам човек без жене!
„Кажи, не лажи, 15
Казаћу ти матери!” —
„Е, па кажи, марим ја,
Моја мати за то зна!”[1]
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 300.
