Марко Краљевић познаје очину сабљу (САНУ)

0001 Телал виче рано у недељу,
0002 Он телали сабљу оковану
0003 Ко ће бритку сабљу куповати.
0004 Зло изнесе Краљевића Марка:
0005 ”О, Турчине, Мемеде телале,
0006 Што је цена твојој сабљи бриткој?”
0007 Ал’ беседи Мемеде телале:
0008 ”Цена сабљи три стотин’ дуката
0009 И баожа шњоме и цагрија,
0010 А и она кошта триста дуката,
0011 Којекако за девет стотина!”
0012 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0013 ”О, Турчине, Мемеде телале,
0014 Да идемо доле до догања,
0015 До догања мајстора Ненада,
0016 Нек’ нам сабљу ту измери,
0017 Нека каже што је сабљи цена!”
0018 И одоше доле до догања,
0019 Мајстор им је сабљу измерио:
0020 Цена сабљи за девет стотина,
0021 Девет стотин’ жути дуката.
0022 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0023 ”О, Турчине, Мемеде телале,
0024 Да идемо месту заклониту
0025 Под широке дренопољске башче,
0026 Под високу под миол ћуприју,
0027 Крај Марице, крај воде ладне,
0028 Онде ћу ти сабљу исплатити,
0029 Јер сам јунак много дужан Турком,
0030 Турци ће ми потпазити благо,
0031 Па ти нећу сабљу исплатити!”
0032 Зла Турчина срећа искочила,
0033 И одоше месту заклониту
0034 Под широке дренопољске башће,
0035 Крај Марице, лепе воде ладне.
0036 Простре Туре коласту аздију,
0037 Просу Марко гроше и дукате;
0038 Ал’ је Туре лакомо на благо,
0039 Седе Туре одбрајати благо.
0040 Узе Марко сабљу оковану,
0041 Преврће и обрће Марко,
0042 И на сабљи угледао беше,
0043 Угледао три слова ришћанска:
0044 Једно слово краља Вукашина,
0045 Баш Маркова родитеља стара;
0046 Друго слово летњег светог Ђурђа,
0047 Баш Марково крсно име красно;
0048 Треће слово светог Димитрија.
0049 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0050 ”О, Турчине, Мемеде телале,
0051 Што те питам, право да ми кажеш!”
0052 Откуд теби ова сабља бритка –
0053 Или си је на боју добио,
0054 Или си је за благо купио?”
0055 Ал’ беседи Мемеде телале:
0056 ”Каурине Краљевићу Марко,
0057 Кад ме питаш, право да ти кажем –
0058 Нисам сабљу на боју добио
0059 Нити сам је за благо купио,
0060 Већ мож’ знати и паметовати
0061 Кад бијаше разбој по Косову,
0062 Кад ми ваше приотесмо царство,
0063 Ја сам био сирота нејака,
0064 Ја се шетам по новом разбоју
0065 Да би л’ јунак шта задобио.
0066 Намера ме намерила била
0067 На прекрасне зелене шаторе,
0068 Зелен шатор од зелене свиле,
0069 На њему је јабука од злата
0070 И вашије дванаест крстова,
0071 Под њим лежи рањен каурине,
0072 На глави му круна позлаћена,
0073 На плећи му коласта аздија,
0074 По аздији појас позлаћен,
0075 Вран му перчин појас премашио,
0076 За појасом ова сабља бритка.
0077 Од мене је воде заискао,
0078 Не хтедох га воде напојити,
0079 Трго сабљу, одсеко му главу,
0080 Па је баци у воду Марицу,
0081 Па продаде зелена шатора
0082 И продадо круну позлаћену,
0083 Сад продајем ову сабљу бритку!”
0084 Када зачу Краљевићу Марко,
0085 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0086 ”О, Турчине, Мемеде телалу,
0087 А јао, Турчине, жалосна ти мајка,
0088 Оно је мој родитељ био,
0089 Мој родитељ краљ Вукашине!
0090 Зашт’ га ниси воде напојио,
0091 Ја би тебе вина напојио,
0092 А да си га, море, саранио,
0093 Ја би тебе лепше саранио,
0094 Над тобом би правио ћуприју,
0095 Најмио би текијаше Турке
0096 Нек’ над тобом текије изводе!”
0097 Ал’ беседи Мемеде телале:
0098 ”Каурине Краљевићу Марко,
0099 Јеси л’ гдигод чуо и видио
0100 Да сарани Тручин каурина,
0101 Ја га богме нећу саранити!”
0102 А кад зачу Краљевићу Марко,
0103 Трже сабљу, одсече му главу,
0104 Па је баци у воду Марицу:
0105 ”Носи, водо, душманина мога
0106 Нека тражи родитеља мога,
0107 Вољ’ се нашли вољ’ се и не нашли!”
0108 Па покупи гроше и дукате,
0109 Па се шета доле до догања.
0110 Питају га догањџије Турци:
0111 ”Каурине Краљевићу Марко,
0112 Јеси л’ побро, сабљу пазарио,
0113 Оће л’ бити штогод алвалука?”
0114 Марко им срдито говори:
0115 ”Останите, доганџије Турци!”
0116 Ласно вам је...