Гором јаше Краљевићу Марко,
Гором јаше, гору кунијаше:
„Бог т' убио, моја горо црна!
„Ђе у теби ниђе воде нема,
„Мени жеђа данас додијала, 5
„А и мени и Шарину моме,
„Већ је мени мука додијала,
„Већ да кољем својега Шарина,
„Да с' напијем ја крви његове.“
Али нешто из горе говори: 10
„Не кољ' коња Краљевићу Марко,
„Не кољ' коња, не чини зијана;
„Ти с' окрени с десна на лијево,
„Па ћеш наћи зелено језеро,
„У језеру бродаркиња вила; 15
„Иште тешку бродарину вила:
„Од јунака руку до рамена,
„А од коња ногу до кољена.“
Кад је Марко р'јечи разумио,
Окреће се с десна на лијево, 20
Па налази зелено језеро.
Марко с' напи и приниче Шарцу.
Помоли се бродаркиња вила,
Па узима руку од јунака,
И од коња ногу до кољена. 25
