Соко лети преко Будве града,
Жуте му се ноге до кољена,
Златне му се крила до рамена,
А на главу златна перјаница;
Питале га Будљанке ђевојке: 5
"О тако ти, наш сиви соколе!
"Ко је тебе ноге пожутио!
"Ко ли ти је крила позлатио?
"Ко ли ти је перјаницу дао?"
Крил'ма лети, кљуном проговара: 10
"О тако ми, Будљанске ђевојке!
"Служио сам добра господара,
"Господара, Краљевића Марка,
"У Марка су двије сестре младе,
"Једна ми је ноге пожутила, 15
"Друга ми је крила позлатила,
"Марко ми је перјаницу дао."
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 428-429.
